Lov

Najstariji sokobanjski lovci tvrde da su lovišta na ovim prostorima bila prepuna divljači, da je bilo čak i medveda. Danas medveda nema, ali zato, zečeva, fazana, jarebica, prepelica, vukova, srna, divljih mačaka, šakala, šumskih šljuka i divljih svinja ima na pretek. Lov u Sokobanji je organizovan na visokom nivou, a sve u skladu sa zakonskim propisima. Tačno se zna koja se lovina lovi, kog dana i koliko primeraka je dozvoljeno ostreliti. Sokobanja je vrlo lepo iskoristila taj potencijal i razvila ovaj sport u granu turizma. Sokobanjskim lovištima upravljaju Lovačko udruženje „Soko“ i Javno preduzeće „Srbija šume“. Lovni turizam se odvija na 2 načina. Prvi je organizovanje raznih takmičenja, a drugi je takozvana „komercijalna lovišta“. Ona omogućavaju ulov bilo koje divljači u bilo koje doba godine, naravno uz novčanu nadoknadu. Ova mogućnost, u skladu sa propisanim zakonima i prema lovačkom kalendaru za divljač u režimu zaštite je strogo kontrolisana i unapred isplanirana da ne bi došlo do prekomernog izlova.
Ribolov
Osnovu ribolovnog turizma čini Bovansko jezero sa bogatim i raznovrsnim fondom ribe. Ovaj vid turizma je tek u začetku, ali sa velikim potencijalom. Osim jezera, tu je i reka Moravica u kojoj se mogu naći sledeće vrste riba: skobalj, pločajac, krkuša, klen, a u gornjem delu toka ima i pastrmke.
Kada je reč o ribolovu u Bovanskom jezeru ona predstavlja pravi raj za pecaroše. U Bovanskom jezeru se mogu naći sledeće vrste riba: klen, linjak, grgeč, amur, smuđ, šaran, som, tolstolobik, beovica, bodorka, deverika, srebrni karaš. Kada su kapitalni primerci u pitanju dosadašnji rekordi su: smuđ 10 kg, šaran 15 kg, amur 20 kg, som 60 kg. O uslovima pecanja, dozvolama, sportskim takmičenjima možete se informisati u udruženju sportskih ribolovaca „Moravica“.

Lovni i ribolovni turizam

Kao jedan od najisplativijih vidova selektivnog turizma ističe se i lovni turizam. Čvrstu osnovu on ima u stanišnim uslovima koji omogućavaju postojanje velikog broja životinjskih vrsta, pogodnih za lov. Da bi se dosegao još viši nivo u pružanju usluga, pored širokog raspoloživog fonda, ima mesta radu na unapređivanju ponude. Rad na ovom segmentu bi se ogledao u preduzimanju niza organizacionih i tehničkih mera kojima bi se postigla znatno veća profitabilnost ovog vida turizma. U tu svrhu potrebno je okrenuti se aktivnostima koje bi bile usmerene ka poboljšanju vrsta kao i broja lovne divljači, stalnom podmlađivanju nekih vrsta u cilju održanja razvojne osnove, zimskoj prehrani kao i zaštiti i unapređivanju stanišno-čuvarske službe.

Nekada je teritorija Sokobanje brojala znatno manje stanovnika, tako da su i područja koja su kao divlja i nenaseljena bila mnogo dostupnija egzistenciji raznih životinjskih vrsta zbog čega je i broj divljači bio znatno veći. Vremešni meštani i lovci iz ovih krajeva potvrđuju ovo i još dodaju da je bilo lako naići i na medvede.

Ipak, kroz istoriju, postojale su okolnosti koje su onemogućavale neke aktivnosti jer su i trenutne životne okolnosti mnogo uticale na način života pojedinca. Ako posmatramo razvoj lova u ovim krajevima, jasno se zaključuje da do kraja XIX veka meštanima lov nije bio dozvoljen zbog nnemogućnosti da se domognu oružja za vreme vladavine Turaka. U periodu pre uspostavljanja turske vlasti takođe je bilo teško baviti se ovom disciplinom zbog siromaštva i ratnih sukoba, dok je u srednjevekovnoj Srbiji to bila povlastica dostupna samo vlasteli. Kada je napokon nakon oslobođenja od Turaka, lokalno stanovništvo počelo da se bavi lovom, na metis u najviše bili zečevi kao najbrojnija vrsta kao i vukovi, kojih je tad abilo u velikom broju i koji su u ogromnim čoporima pričinjavali velike štete seljacima. Ta šteta se često ogledala i u potpunom uništenju čitavih stada ovaca ili svinjatako da je na kraju i država bila prinuđena da preduzme mere kojima bi izašla u pomoć seljacima. Organizovano je masovno trovanje vukova, koje je dalo odlične rezultate, gotovo ih uništivši, tako da su meštani mogli da odahnu narednih nekoliko decenija. Ipak, vreme je učinilo svoje i njihov broj se konstantno povećavao tako da ih u ovom kraju i sada ima i to je i razlog što je disciplina lova na vukove i dalje često upražnjavana.

U današnje vreme, u skladu sa zakonskim propisima, lov je postao jedna dobro organizovana disciplina koja je vremenom dobila i svoju marketinšku stranu. Ona se ogledas u takozvanom – lovnom turizmu, kao posebnoj grani turizma koja poslednjih godina privlači sve veći broj turista. Sokobanja je iskoristila prirodne potencijale oblasti i razvila ovu sportsku discipline na visokom nivou. Stoga danas, svi oni koji uživaju u lovu, imaju mogućnosti da krenu u lov na: zečeve, vukove, srne, šakale, divlje svinje, divlje mačke kao i na pernatu divljač tipa: fazana, jarebica, prepelica, šumske šljuke i drugih. Što se lova tiče ovde ima za nekoga sve a za svakoga po nešto od divljači koja im je najprimamljivija za lov, od sitne do krupne divljači a od skoro i jelenska divljač je dostupna. Lovni turizam se odvija kroz raznovrsne organizacije i takmičenja koja organoizuju Lovačko udruženje „Soko“ i Javno preduzeće „Srbija šume“ koji upravljaju lovištima u Sokobanji. Postoje i dodatne mogućnosti koje se ogledaju u postojanju posebnih komercijalnih lovišta, u kojima je moguće loviti u bilo kom periodu u godini, bilo koju od divljači u ponudi, uz odgovarajuću novčanu nadoknadu. Kako oduvek postoje stroga pravila i principi kada i koja vrsta divljači se sme loviti, u svrhu održanja ravnoteže u fondu divljači koje naseljavaju lovišta, ovim je učinjen izuzetak, pre svega da bi se ppoboljšala turistička ponuda Sokobanje i da bi se izašlo u susret turistima. Stoga se organizovanje komercijalnih lovišta smatra „turističkim dodatkom“ koji bi služio da se podmire želje i potrebe turista tokom cele godine. Cene ovih usluga određene su od strane UO Lovačkog saveza Srbije, u skladu sa zakonom i lovačkim kalendarom za divljač u režimu zaštite. Tako se svi zainteresovani mogu oprobati u lovu na pernatu divljač poput: poljske jarebice, divlje guske, šumske šljuke, fazane, divlje patke, liske, golubove grivaše, prepelice, grlice, gugutke kao i na zečeve, srne, srndaće i divlje svinje. Ništa manje primamljiv je i lov na vrste koje su izvan režima zaštite kao što su: vukovi, divlje mačke, rakunopsi i lisice.

Svi koji su zainteresovani mogu dobiti precizne informacije o lovu i lovištima u Sokobanji, o potrebnim dozvolama, procedurama i pravilima, mogu se javiti Lovačkom udruženju „Soko“ jer je ono nadležno za upravu and čuvenim lovištem „Moravica“.

Podaci ovog udruženja su sledeći:

Lovačko udruženje „Soko”
18230 Sokobanja, ulica Nemanjina broj 8.
kontakt telefon: 018/ 830 – 226

Ribolov

Bovansko jezero, svojim bogatim i raznovrsnim fondom ribe, predstavlja čvrstu osnovu na kojoj se zasniva ribolovni turizam ovog kraja. Iako se ribolov već razvio na ovom području, kao deo turističke ponude još uvek nije dovoljno organizovan i uvršten u celovitu ponudu koju Sokobanja može da pruži turistima. Kako bi se to postiglo, potrebno je osmisliti adekvatne mere kojima bi se poboljšala organizacija i zaštita u smislu takve eksploatacije koja ne bi ugrozila kvalitet ribljeg fonda. Ribolovni turizam je potrebno organizovati tako da usluga bude kvalitetnija i profitabilnija a da bi se to postiglo potrebno je preduzeti korake ka: stalnom podmlađivanju fonda ribe kvalitetnijim vrstama ribe, organizovanju ribolovačkih punktova na obalama, očuvanju kvaliteta vode, uspostavljanju čuvarske službe i boljem marketingu. Ovaj vid turizma je potrebno koncipirati tako da bude atraktivan adekvatnim segmentima potražnje i dostupan turistima kao dopunska aktivnost za vreme njihovog boravka u Sokobanji.

Kao pre svega turističko mesto, Sokobanja ima obavezu da iskoristi prirodne potencijale koje poseduje a oni su makar što se tiče ribolova izuzetni. Ovim se ne misli samo na Bovansko jezero, koje omogućava jezerski ribolov već i na reke poput Moravice koje su bogate ribom i takođe pogodne za razvoj rečnog ribolova. U reci Moravici možemo naći bogatstvo fonda ribe, gde su stanište pronašle ribe poput: skobalja, krkuše, pločajca, rečne mrene, klena i potočne mrene. Osim ribljih vrsta kojima je ovo oduvek bilo prirodno stanište, ovde se mogu uloviti i ribe koje se pojavljuju s vremena na vreme i to u manjem broju, kao što su: klenić, balkanski vijun, gavčica i brkica. Posebnu pažnju zahteva i predstavlja adekvatan izazov za ribolovce, pecanje potočne pastrmke gde će vešti ribolovci proveriti svoje sportske veštine. Ipak, uzevši u obzir procentualnu zastupljenost, videćemo da jezerski ribolov itekako prednjači u odnosu na rečni, u ovom kraju. Pre svega ovde se misli na Bovansko jezero, jer je ono izuzetno po mnogim karakteristikama kao što su: bogatstvo ribljih vrsta, lakši ribolov od rečnog i odlični uslovi za egzistenciju i maksimalan rast postojećih vrsta zbog čega su i ulovi često maksimalne kilaže. Ovo jezero spada u izuzetno bogata ribom jezera tako da se u njemu mogu naći vrste poput: tolstolobika, deverike, grgeča, smuđa, amura, klena, beovice, linjaka, šarana, bodorke, soma, srebrnog karaša i drugih vrste jezerskih riba.

Kao jedan od načina da se oživi ova vrsta selektivnog turizma, sprovedena je u delo zamisao Udruženja sportskih ribolovaca, o organizovanju međunarodnog takmičenja u lovu na šarane. Već smo pomenuli da je ribolov na Bovanskom jezeru pravi užitak kako za iskusne tako i za ribolovce – početnike, jer su ulovi često maksoimalnih težina, tako da je moguće uloviti: smuđa od 10kg, amura od 20kg i soma od 60kg! Da bi se u potpunosti iskoristili prirodni potencijali ovog kraja, za razvoj ribolovnog turizma, potrebno je poštovati neke stavke i preduzeti neophodne mere i korake kao što su: stalno poribljavanje, pridržavanje odredbi Zakona o ribarstvu, rad na očuvanju kvaliteta jezerske vode, podmlađivanje fonda ribe, obogaćivanje fonda kvalitetnijim vrstama ribe, organizovanje ribočuvarske službe kao i manifestacija u smislu sportskih takmičenja koja bi ujedno bila i odličan marketinški korak kao propaganda ovog kraja i ove vrste turizma. Iako je ribolovni turizam kao posebna grana turizma još uvek u povoju ipak su potencijali ovog kraja u tom smislu prepoznati i priznati širom naše zemlje, što predstavlja odličnu osnovu za njegovo dalje unapređivanje i razvijanje.

Ribolovci iz Sokobanje su uvek otvoreni za saradnju sa svim zainteresovanima i pozivaju ih da zajedno ostvare svoje ulove iz snova na Bovanskom jezeru i reci Moravici.

Sve neophodne informacije koje su im potrebne a vezane su za ribolov u ovom kraju, o manifestacijama i sportskim takmičenjima, dozvolama i drugim detaljima, zainteresovani mogu dobiti od Udruženja sportskih ribolovaca „Moravica“, kome se mogu obratiti na sledećoj adresi:

Udruženje sportskih ribolovaca „Moravica“
18230, Sokobanja, ulica Svetog Save broj 21.
kontakt telefon: 064 – 2718 547
E-mail adresa: info@usr-moravica.com